Kriza je učinila svoje - manje se prodaje hrane, a istraživanja pokazuju da je potrošnja namirnica smanjena za pet odsto! Međutim, u maloprodajnim lancima ukazuju da su pad kupovne moći i nemogućnost da mnogi sebi obezbede osnovne namirnice za život, iz meseca u mesec, sve očigledniji. Najveći pad potrošnje je u grupi pića, konditora, ali i kućnih aparata, tekstila, skupih hemijskih proizvoda. Standard građana je, počev od prošle godine, znatno oslabljen, i kupci se sada uglavnom baziraju na osnovne namirnice: hleb, mleko, meso, šećer, jestivo ulje, povrće. Kupci su se najpre odrekli skupih sokova i vina, ali i likera, konjaka i drugih žestokih napitaka, kao i raznih grickalica. Sve je više onih koji se ustežu od kupovine skupljih namirnica, dimljenog delikatesa, punomasnih sireva. Manje se pazare prvoklasna šunka, pečenica, čajna kobasica, razni namazi, maslac..., ali zato se beleži rast prodaje jeftinijih namirnica.
Kriza je učinila svoje - manje se prodaje hrane, a istraživanja pokazuju da je potrošnja namirnica smanjena za pet odsto!
Međutim, u maloprodajnim lancima ukazuju da su pad kupovne moći i nemogućnost da mnogi sebi obezbede osnovne namirnice za život, iz meseca u mesec, sve očigledniji. Najveći pad potrošnje je u grupi pića, konditora, ali i kućnih aparata, tekstila, skupih hemijskih proizvoda...
- Standard građana je, počev od prošle godine, znatno oslabljen, i kupci se sada uglavnom baziraju na osnovne namirnice: hleb, mleko, meso, šećer, jestivo ulje, povrće... - kažu u velikim trgovinskim lancima.
Kupci su se najpre odrekli skupih sokova i vina, ali i likera, konjaka i drugih žestokih napitaka, kao i raznih grickalica. Sve je više onih koji se ustežu od kupovine skupljih namirnica, dimljenog delikatesa, punomasnih sireva...
- Manje se pazare prvoklasna šunka, pečenica, čajna kobasica, razni namazi, maslac..., ali zato se beleži rast prodaje jeftinijih namirnica - ističu u megamarketima.
- Dobru prođu imaju salame, paštete, testenine, mleko i jogurt, kao i viršle i parizer manje poznatih proizvođača. Oni su bar za trećinu konkurentniji u ceni od brendiranih dobavljača.
Iako su zarade umanjene i zamrznute, a kupovna moć je opala, struktura kućnog budžeta se nije bitnije promenila. I dalje se skoro polovina primanja troši na hranu, piće i duvan.
- Krizu najviše osećaju najosetljiviji slojevi stanovništva, ali i srednji slojevi uveliko trpe posledice smanjenih prihoda, što se, naravno, najviše odrazilo na potrošnju - smatra Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača.
Inače, istraživanje je pokazalo da su građani najmanje spremni da se odreknu cigareta, a najpre robe koja se smatra luksuzom.
Akcije kao mamac
Privlačenje kupaca raznim promocijama sve više dobija u značaju. Na akcijskim sniženjima prodaja raste i za trećinu.
Uporedo sa tim, ubrzan je i rast privatnih trgovačkih marki u prodaji mleka, mlečnih prerađevina, delikatesa, pirinča, brašna, kafe... Njihovo učešće u ukupnom prometu robe široke potrošnje dupliran je za godinu dana.
Izostaju izlasci
Veliki broj potrošača, usled udara ekonomske krize, najpre se odrekao izlazaka u restorane i putovanja. Na trećem mestu su investicije, recimo u nekretnine, pa slede razne donacije, štednja...